/Odlomci iz nedovršene poeme/
Gledam mrtve ptice[1] probijajući se kroz smetove
Obešenih što su aktivirali dugme, sada vise na granama
Iskupljeni besom onih što su umirali od trovanja
Klate se na granama na kojima su visile flaše za Felinu
Sa kljunovima u obrazu
Liče na crne dečje čarolije koje su odrasle po podrumima
Dok su im očevi nestajali u potrazi za hranom
Ovo ostrvo je svet, neograničen svojim neprohodnim ledom
Kontinentima koje je nekad moj deda zvao sela
Sklonio sam se u rupu noge jedinog preživelog kipa koji je nekada štitio ostrvo
Falila joj je glava, ta žena gigant je bila sve
Telo svake ljubavi bivše, svaka požuda mog sutra
A sutra je dolazilo, znao sam to ležeći pod njenom nogom
Još malo i biću u selu,
Čeka me Vlada, Ivan, Igor, Nenad, Marko
Čekaju igračku za svoje tek rođene sinove
Mlečne zube mog mlađeg brata koje će natrpati u kese i dati im kao zvečku
Zauzvrat će mi vratiti u naturi,
Njihove žene su odvojile malo svog razređenog trudničkog mleka
Ta kratka razdaljina do sela, poslednja je pljuvačka čoveka koji umire od dehidracije
Meso mi gori od umora,
Kosti u stavu voljno ne podležu komandi
Žvaćem poslednji alojin list, cilj je blizu
Korak – san, Korak – san, San – korak...
Već nazirem zvonik u selu, tu sam sa majkom postavljao zamke za ptice
To zvono okupljalo je ljude jednom dnevno
Uveče nakon posla, tada se lovilo, pecalo, plele su se korpe, lutke
Selo se sakupljalo i palilo vatru, igralo se do samog pada u ponor umora sa osmehom
Samo deca ona najizdržljivija ostajala su i pričala priče o duhovima
Jer tada se niko nije plašio – Felina ih je čuvala
Boris ju je sanjao
„Sinoć sam usnio sam u polju jorgovana
Osećao se miris rastinja, Strah od trnja ispod te kose
Parfem koji me je mljackao bacajući me jezikom,
Afričku slobodu, koju te noge bose drže na sebi, osećao sam na jeziku…
Dodirnuo sam njene oštre pramenove i polomljenu ključnu kost
Spavala je umotana u sebe, u to oštro, crno runo, svesna da stojim nad njom
Duhovi naših roditelja sa licem daleke sadašnjice
Smejali su se zbog svog sivila u sjaju okruženja crnog
Čija si ćerka sa očima sirotinjske sanjalice? Pitao sam je
Pitao sam je gde će bez mene? Svi putevi vode sa mnom
Spavala je u hodu, mrtva, sanjala je supruga bez tela
Trčala je u prazne godine ka rudniku uglja,
Nije videla dalje od čađi što joj obasjava koža bela.
Mutnih očiju me je setila na svoj rodni grad
Slušali smo kubansku muziku koračajući ka vrhu
Trčali kroz prostor njenog života među ljudima...
Kako sam voleo tu ženu... Živela naša Felina!“
Mrzim tu ženu, neću da verujem u nju! Nikad više! – prekinuo je Vojislav
Voja je bio dete razvedenih roditelja, majka mu je alkoholičarka, otac invalid,
Sestru mu je prošle godine odveo bogati matorac, daleko od ostrva
Kakva Felina, kakvi bakrači
Boginja bez korena, ma nije nego
Kuba, Engleska, Francuska, Češka, Rusija, čitava Afrika
To je blud njenog oca, nije ona!
Laž! Laž, kad kažem! Laž!
Pre nekoliko godina kada se još igrao sa sestrom i njenim lutkama slušao je priču
Uvek je započinjala ovako:
„U vreme pre munja i pre gorućeg žbuna
U vreme prve krvi, mladić K. ...“
(...)
U početku bejaše Kovalski i u njemu aždaja
Duvala je vatru sedam hiljada sedam stotina I sedamdeset šest godina
Sedam hiljada sedamsto sedamdeset šeste
Jaje u koje je aždaja duvala, a u kojoj je bila kuća
Postade malo hladnija no inače
Spakova Kovalski u jedan ranac peškir, čekić i kutiju u kolača i odluči da izađe malo napolje na vazduh i da vidi što grejanje ne radi
Rascepi se ljuska jajeta i pokulja zev Kovalskog u prazninu
I poče da ispunjava prazninu i da stvara prostor u kom bi se zevajući rastegao
Izgledao je ovako:
Grčevito stegnut
poslednji otkucaj
odbljesak gašenja
oblagan masnim
odbrisima izvetrelog
ustajalo stegnutog ničeg
u
šakama šakala šamana
bio je uokviren
a oni su u zanosu
nad tastaturom mrmljali
mantru „pravremenskih“
I proricali preko
odbačeno-krvavih
očnjaka žednih
reči koje su
odbacile sećanja
na prošle dane
I tako pleli
iskrivljene centralne tačke
u kojima je sadržan i postanak zaklona
od budućih koračaja
visoko ispod svih misli
(podignutih, neočekivanih laži)
što se trzaju
proštepani krikom
(nije pogrešno misliti o budućnosti iako je nema)
Pogledali su u večnosti
Nasuli su sovama dužnost
Da prate rupe u tkanju koje će se nazvati mrak
A zatim u kafe crkvi
gde je Bog
otelotvoren u obliku interneta
spremili su se za liturgiju
Ukucavši
Isusovo telo kao password na sajtu
“Kowalsky, kreni ka Felini”
Crni ekran obasjaše slova
Svaki junak ima svog vernog pratioca i pomoćnika
A retko kojem omnipotetni junak ispiše šizofrenično poreklo:
Andaluzijski pas je progrizao membranu DNK strukture jednog maga
Ušavši, silovao je fetuse njegovih ideja
Matericu znanja
Čekao ga je rat protiv Kubula
Prvog majmuna koji je pokušavajući da definiše delove tastature
Napravio roman o skorelom menstrualnom vešu
Jedne device predodređene za prostituciju...
Sve u svemu
Kakva vrsta seksa je nastala?
Nedefinisano je...
Spiralna sečiva su održavala agoniju
Ispuštajući iskežen vrisak kroz krvotok koji ih je razdvajao...
Skup majmuna, naučnika, koje predvodi Kubula
Izdvajao je kadrove trenutnog prenosa silovanja
I telepatijom ih sprovodio kao ulupovane impulse
Devici koja se blago smešila
Proces je završen
Raskrečene noge ispumpale su Morina Sevonskog
Njegova misija je da pobedi Andaluzijskog psa a do tada prati svog kapetana Kowalskog
I zapisuje dogodovštine
Prvo što je Sevonski zapisao, bila je propoved kojom je Kowalsky hteo da ozvaniči svoje putešestvije
Započe sveštenik svojom alegorijom dok ga je Kowalsky zadivljeno
Sam, ako isključimo Morina, kao što on jeste, slušao
“Sto bogova na klupi u crkvi
Bljuju molitve zadovoljni svojim znojem
Lagano i sa smeškom na usnama, brišu lice maramicom
Kasnije će tu istu maramicu dati svom vitezu što im čuva konja
Još kasnije tog dana, konja će strefiti infarkt
Imali su posebnu vezu on i kočijaš
Zato ne čudite se ako sretnete kočijaša i opsuje vas
To veče, pijan sa bocom vinjaka
Kočijaš će naleteti na huligane
Onda će preleteti preko mosta
I setiće se priče o Petru Panu
I sve će to dragi moji prekriti ruzmarin
Tamo gde leptir izaziva butterfly effect
I smeška se pokvareno dok gleda emisiju Satans little helper
Zato, kada se otvori sezona na zečeve
Budite muško pa ubijte nekog leptira ako smete
I sve to, samo da bi konji ponovo trčali”
Zapiši Morine, šta samo naučili danas
Na putu se mora načiniti insektarijum
Pod dva, treba nam konj da ne bismo pešačili
Kada su pristigli u nomadsko selo, poznato po rasnim konjima
Stadoše pred zadimljenim horizontom koji im i beše cilj
Gde je Izvor nafte šikljao kao presečena arterija
Iz zenica tri gigantska oka
Tu je hram što skriva ideje pod jednim krikom
Mat crna piramida ispod koje su sledbenici
Opisuju elipsu, burgijaju čelo u slavu čeljusti
Koja razjapljena bljuje večne vatre na vrhu
Jedna strana piramide na sebi ima tri crvena trocikla u pokretu
Kadar je zamrznut
Jedini zvuk je bubanj mamuta sa staklenim kljovama
Što vuče Žrtvu
Vreme je za polazak, viče novi sveštenik Nove religije
Za sladak ukus krvi uz grcanje žrtve
Kapija čeka na ključ
Ta sisaljka koja će se raspući kada se zasiti
Tad će nam se otvoriti Put
Otupljeni nervi kojima smo usvajali mrtva zadovoljstva sada ćute već neko vreme
Ovde nas ništa više ne drži osim samog vremena
Ovo mesto je građeno bez plana u vreme halucinacija pred velikim Potopom
Braćo moja
Vraćamo se močvarama i sestrama
Srećno nam bilo
Priđe Kowalsky svešteniku I prosto kao dva I dva su pet započe razgovor
“Ja sam stvoritelj” reče Kowalsky
“Ja sam sveštenik” reče sveštenik
“Doduše, ispovedam drugačiju religiju” reče sveštenik
“Nikakav problem” reče Kowalsky
I mic po mic stigoše i do konja a i do dogovora
Pride se dogovoriše da mu sveštenik ispriča nešto o plemenu Čingarize
Ili ne, pre će biti da su se zapili pa mu je ispričao
Nije baš da je važan razlog
Ali sve u svemu, reče je ovako
Isusovi bogovi su reptili sa kopitama
Imaju otrovne bodlje na ledjima
I narandžastu pljuvačku kojom prave vezivne materijale za svoje kolibe u šumi gde lutke vise sa drveća
Nihovo ime je Rikač, Čengrizdor, Vamaratis i Krifukster
Isusovi bogovi su androgina stvorenja
Mlečno plave boje
Nastala u ekstremnim uslovima smrti
Oni gutaju mesečava jaja
Piju otrovni mulj močvare Kasulis iz dijamantskih pehara
Bahati su i snažni
Često mamurni i još češće gladni
Isusovi bogovi imaju ogroman trbuh
I kamenu kožu koja im ometa varenje
Oni kusaju kokain i lete po oblacima svojih samlevenih zuba
Dok kao deca gone zubne vile i...
I oni nikad neće umreti
Jer pucaju od zdravlja
I to im izaziva dosadu dok razmišljaju o samoubistvu ispod jonskih tuševa
[1] Mrtve ptice - Klepet je zaglušio Zakrilio prostor Prokljucao opnu svesti živog Hiljade godina zaraze Plavo sečivo je krenulo... Godine kotrljanja... Sirotinjski rez metalnih potreba... Anemičnost, usirena krv po praznim konstrukcijama... Margina procepa iz doba radija... Moderno doba nije čulo vrisak od brujanja motora... Ispisujuće ostrvo Sa njega Pobacani Trpeli smo da gledamo Digitalne zvezde što sisaju minerale Presečene kablove govornice su otvorile signal Pomoć pomoć pomoć Suve tanke kosti su stezale slušalicu Pomoć. Šumovi, nabrekle žilice mikro-nas Ispijene žlezde Pomozite nam, sami s... Gašenje programa.
Slika Ejvind Erl
